Zbunjena sam. Kompletno. Taman kad sam naučila definicije Guče i Exita desi se nešto ovako…
Evo šta sam naučila u zadnjih godinu dana, a što nisam znala ranije:
GUČA – godišnje okupljanje Prve Srbije, seljačije, gastarbajta, expatriota, patriota, goluždravih pevaljki, masnih političara i ostale bratije, pod ambrelom uživanja u etno muzici, ali zapravo s ciljom ždranja, lokanja i držanja ruku u obliku slova V da bi se pazusi luftirali.
EXIT – okupljanje akademskih, budućih akademskih građana i onih koji se tako osećaju (sve u svemu – Druge Srbije) pod vedrim nebom (tj. bez šatora) koji se njišu uz zvuke svetskih, renomiranih bendova i umetnika, s ciljem da se promoviše naša otvorenost prema svetu.
Tako nekako.
Sinoć ugledam neki totalno zbunjujući prizor: na ekranu fino piše „Šaban Bajramović – Prokleta je Amerika, EXIT 2006″. Prvo sam primetila onaj tanananana uvod u pesmu, pa onda rege ritam. I onda Šaban sa načarima za sunce zapeva „Prokleta je Amerika i zlato što sjaaaaa“, a mlada akademska publika pade u trans. Zum je sada na devojci koja igra sa rukama u V, ali ne uvija se kako bi to radila Goluždrava Pevaljka, vec vrti ruke isprekidano, u rege ritmu. Zatim, kratka dramska pauza pred početak refrena, Šaban pruža mikrofon prema publici, a sad čitava publika, ko po naređenju, diže ruke u V i peva „Giljam dade dudureste…“. I svi znaju tekst, ne samo prva dva stiha.
1. Da li RTS pušta EXIT redovno ili samo zato što Šaban peva?
2. Da li je Šabanu dozvoljeno da peva na EXITu samo pod uslovom da ga prati bend u rege ritmu ili je Šaban reko „znate društvo, ja bi da obradim ovu pesmu u rege fazonu“?
3. Da li je dizanje ruku u V u redu ako se to radi na EXITu ali nije kad je u Guči?
4. Ili su to samo neke prodane duše i infiltrirane seljačine pevale Giljam dade, koje inače ne bi ni došle na EXIT da nije bilo Šabana?
Ili, pak, Šaban radi na ujedinjenju Prve i Druge Srbije?!
Walker рече,
јун 4, 2007 у 11:46 am
Pokondirene tikve su pokondirene tikve, bez obzira da li se tripuju na exit ili guču. A Šaban je na exitu predstavljen kao „etno“ i bio je deo etno stage-a, world musica, ili šta je već to… Gostovao je i na „etno festu“ u bašti doma vojske sa Usnijom pre exita, kao PROMO event…
E sad, ja to sve znam jer sam se tada družio sa nekom fenserkom koja se palila na exit, i bila tamo sa njima u širem timu, kao svetski fazon, a onda me zvala da idemo na Šabana pa sam morao da je ismejem pred ljudima…
Exit je postao komercijala za seljake kao i guča, a ponekad se samo pitam jesu li veći seljaci oni koji kažu „seljak sam, volim narodnjake, odjebi“ ili oni koji se ponašaju apsolutno isto ali idu okolo i pričaju o „urbanom fazonu“…
Nema više underground scene, pare sve pokvare…
Sophia рече,
јун 4, 2007 у 12:41 pm
E pazi, pre oko godinu dana krenem u Montreal da gledam Bregovica. Dolaze u Kanadu vazda narodnjaci – ne gledam ih. Ima milion kafancina u kojima treste narodnjaci – ne idem tamo. Ne posedujem ni jedan cd narodne muzike niti se konektujem na narodnjacke radio stanice. Ne idem na srpske piknike gde se pod satorom igra kolo, iako nemam nista protiv folklora. Ne slusam bas ni ono sto je tamo sada kao urbana muzika, a predstavljaju je neki Zeljkovi i Goce i statijaznam, probala sam ali me sramota dok slusam. Znam sta volim i izbirljiva sam. Ali dolazi Brega, vodi orkestar vrsnih, obrazovanih muzicara, vodi i trubace, Ladarice, jednu Romkinju, jednog decka koji nema sta ne peva, vodi akademski hor iz Beograda… Dobio je glavnu binu i pocasno vreme zatvaranja koncerta, citav Montreal i siroka okolina ga gleda, svi na nogama, svi odusevljeni, vodi se pod World Music ili Balcan Music. Dva dana kasnije je svirao u Njujorku u Metropoliten Operi. I puna utisaka objavim to svima, a dobijem odgovor da on krade a ja sam seljanka. I Francuzi i Englezi i svi drugi su seljaci sto su dosli da ga vide, jer oni, turisticki ignoramusi, takodje dolaze i u Gucu. Exit je keva. Brega je za Gucu. I hor i Ladarice i muzicari. A Saban nije. Eto vidis i Usnija nije. Oni su za Exit. Onda su neki pokusali da mi objasne da taj razdor mora da postoji, i da ljudi moraju po necemu da se razlikuju a da je to dobar nacin da se kukolj odvoji od zita. Meni je u svemu tome najbitnija muzika, i ne volim sto je skrnave u politicke svrhe. Ma nije ni u politicke, obican elitizam bez pokrica.
Данило рече,
јун 4, 2007 у 1:38 pm
Свечано признајем да нисам „академски грађанин“ и део те „друге Србије“, иначе бих морао да идем на EXIT (бар када је био „права ствар“), пошто иначе нисам „отворен према свету“.
Музику сам увек бирао према расположењу, а велики број „страних реномираних бендова“ не могу да поднесем. О да, радије ћу се свратити у Гучу него слушати Ролингстонсе (односно, ниједна музика ме не привлачи, али у одговарајућем друштву би у Гучи сигурно било забавно), ма колико реномирани они били.
А ни Бреговића не могу да поднесем, и потпуно ми је истоветан са Гучом и Ролингстонсима. Може бити „наш“ и „реномиран“ колико хоће, шта му вреди кад ми није пријатан за слушање. И да, његова музика ми звучи „украдено“, са том разликом што он силом прилика има средстава да доведе боље извођаче од осталих.
И на крају, не знам како си повезала Гучу са голуждравим певаљкама, када их нема у програму: http://www.gucha.com/cp_program2006.php
Нисам био у Гучи, али никад нисам стекао утисак да је то одраз и слика Гранд продукције (коју, опет, не сматрам ништа мање квалитетном од разних Бритни Спирс, аренбеа у стилу „ја сам црња, носим златан ланац, и рибе се лепе за мене“, итд.).
Просто, сведено на апсурд: „свако уопштавање је погрешно, па и ово“
Sophia рече,
јун 4, 2007 у 2:19 pm
E pazi, ja slabo koristim navodnike, a trebalo je, da bi ironija bila ocigledna. Stavila bi ih na ista mesta gde i ti, tako da, razumemo se
Vreme koje sam provela razmisljajuci i o Guci i o Exitu, pogotovo o razlici izmedju ta dva, je bilo od prilike dve sekunde tokom citavog mog zivota. Prosto jer mi nije usput. Ali sam se u zadnjih godinu dana nasla u situaciji da naucim „kako stvari stoje u Srbiji“ i gde je kome mesto.
Viktor рече,
јун 4, 2007 у 2:41 pm
Ima raznih vrsta ’seljana’, bas kao sto ima i raznih vrsta ‘urbana’
Npr, koncert Tige je bio pun seljane, ali druge vrste seljane od one koja se okuplja u Guci. Imas seljane i na Exitu, ali opet drugacijeg tipa. Tako da, kao sto Danilo kaze, nemoguce je uopstavati.
RTS pichi Exit nevezano za Sabana, imaju dil sa njima da ih reklamiraju pre pocetka svakog festivala.
Sabana nikad nisam gotivio, pa ni sad kada je kao ‘urban’, tako da ne znam sta da kazem na tu temu a sto vec Walker i Danilo nisu rekli.
jacquot рече,
јун 4, 2007 у 4:27 pm
zaboravila si da dodas da je ova druga srbija narkomanska
ja sam treca srbija. slusam samo stranu muziku i idem na koncerte stranih izvodjaca 
Bane рече,
јун 4, 2007 у 4:29 pm
O ukusima ne treba raspravljati, naravno. Moram međutim ovde da istrčim sa stanovištem koje već preko deset godina iznosim uvek i u svakoj prilici. Šaban Bajramović je jedan od najznačajnijih, najoriginalnijih i najuticajnijih kantautora (i zasebno autora i zasebno pevača) sa prostora bivše Jugoslavije. Član velike šestorke, uz Arsena, Đoleta, Tomu, Džonija i Bogdana, i to mu niko ne može oduzeti.
To što ga sada pozeri raznih vrsta svojataju je priča za sebe, ali, kao i preostala petorica, on ne pripada ni jednoj ni drugoj Srbiji i ni jednom pravcu, već samo sebi i svojoj muzici. Koja se nekome dopada, a nekome ne.
Ovaj poslednji album je jedna od najboljih ploča snimljena na ovim prostorima u poslednjih dvadeset godina.
A i Guča je vredela dok se na nju nisu navatali političari i komercijalisti. O Exitu se ne bih izjašnjavao dok ga ne odgledam jednom u celosti.
Sasha рече,
јун 4, 2007 у 5:46 pm
Ovako, nebila u Guci, nebila na Exitu, neslusala Bajramovica, ali mogu da potvrdim da ovo sto je rekao Bane, misli veliki, jako veliki broj ljudi za koje smatram da imaju istancan ukus, nikada nisu bili seljaci, nikada se nisu povodili za trendovima, nisu narodnjaci u onom smislu u kom mi tu rec koristimo, prilicno su obrazovani, nacitani, informisani, znaci nikako neka naci-primitiva … meni je to negde promaklo, ja stvarno nikad nisam slusala ni njega ni Usniju, mozda tu i tamo nesto cula, ali u principu nemam na osnovu cega da formiram licni stav. Samo reko, da prenesem sta kazu ljudi koje znam.
A mislim i da nama zbog distance mnogo toga promakne, i mnogo toga bude nejasno.
Anonymous рече,
јун 4, 2007 у 6:35 pm
Kako lako ljudi odlutaju na različite i pogrešne strane, a jasno si pisala o temi. Kakav Đole? Koji Bogdan? Prvi je patetičan i nema nijednu dobru pjesmu, a drugi svira za dvadesetogodišnjake koji su živjeli prije 150 godina. Kakvo spominjanje Britni Spirs i Rolingstonsa i to spojeno i na ćirilici…? Koja je ovo usrana zemlja i društvo… Kako lako pričaju o muzici oni koji imaj dva mp3 diska, slušaju isključivo radio, a kad idu na koncert uredno se obriju i obuku košulju sa kratkim rukavima. Još je ovaj Jacquot najmanje napisao i najviše rekao. A nije si ni osramotio. Sophia,
.
Plonker рече,
јун 5, 2007 у 5:27 am
Ne prihvatam podelu na seljake i urbane, ne zbog toga sto se urbani deo stopio u malogradjanstvinu (pa u tom smislu i ne postoji), vec zbog toga sto ja takvu podelu nisam nikad ni pravio. Ja jesam gradsko dete, (i to ne ono periferno) uvek sam ziveo u starijim tj. centralnim delovima grada. Ne bih da generalizujem ali podele prave upravo oni koji zive na periferijama ili su sa iz manjeg mesta stigli u grad, pa tako zeleci da izlece svoje komplekse potcenjuju one koji su ostali u manjim mestima a sa druge strane ne postuju novu sredinu u koju su dosli. Kriza identiteta je mozda prava rec.
Kakva prva i druga Srbija? I to jos na Exitu ili Guci ? Jedna je Srbija i svi smo mi isti po mentalitetu,razmisljanjima,ponasanju.. Razlika je samo u tome koliko jedan pojedinac vise upije onoga sto mu se servira u okruzenju, medijima… tako postaje pripadnik ‘prve’ i ‘druge’ Srbije. Ima jedan parodoks, nekada kada je zaista postojala prva i druga Srbija (ta prva Srbija je bila skoncentrisana u samom centru Beograda, a druga Srbija je bila sve ostalo) nije bilo potrebe da se prave podele, danas kad vise nema te gradjanske Srbije (opet ponavljam bila skncentrisana samo u jezgru Beograda) svi bi nekako da je vestacki naprave, e pa ne moze.
Sophia рече,
јун 5, 2007 у 7:21 am
Viktore: drago mi je da su komentari tako umereni, sto znaci da moj utisak da je sve tako sturo podeljeno nije dobar.
Jacquot: ma svasta sam zaboravila da dodam. Ima tu epiteta i epiteta, na obe strane.
Bane: ne znam, ne volim Djoleta i Bogdana, za Arsena sam bila previse mlada i zivahna, od Sabana sam cula samo ovu pesmu koju svi znaju. Za Usniju znam da je nevidjena dama, od lekara koji je lecio duze vreme. Znam da je Esma tek pravi etno.
Sasha: Ono sto svi zaboravljaju dok me komentarisu je da ja samo ponavljam ono sto sam cula. Kao sto sam rekla Danilu, da koristim navodnike svuda gde bi trebalo, bilo bi sve mnogo jasnije. Znam da je Saban omiljen na mnogo mesta, ali posto osim te jedne pesme nisam cula nista drugo nisam bila sigurna da li ga nazivaju carem da bi imali pokrice da ne budu narodnjaci a ipak slusaju Sabana, ili zato sto je stvarno dobar.
Anonymuse: hvala al svako sme da prica o muzici, cak i oni koji ne vole Ramonese
Plonker: ne bih se slozila sa tom tvojom podelom, prosto zato sto bi po njoj ja bila seljacka Srbija jer nisam iz Beograda. Ima jedna knjiga, zove se Omladinske podkulture u Beogradu i u stvari je doktorski rad jedne zene na Etnologiji. Ima tu pankera, metalaca, sminkera, hipika (radi se o podeli sredinom osamdesetih), dzibera, ali su gori cak i od dzibera – neopredeljeni. Takav je bar stav bio tada. Svako doba nosi nove podele.
Bane рече,
јун 5, 2007 у 9:17 am
Značaj kantautora za sredinu u kojoj radi, meri se mnogim stvarima: kvalitetom muzike, pre svega, ali je to vrlo diskutabilno (pobrajanjem pripadnika različitih pravaca, znao sam da ću izazvati i negativne reakcije), jer, kao što sam već rekao, sve je stvar ukusa. Većina ljudi sluša jedan ili dva pravca, ljudi se dele na pankere, metalce, rokere, densere, narodnjake… nabrajati se može do besvesti.
Zato je indikativno pogledati uticaj na publiku i naredne generacije muzičara, a svi pobrojani su tokom svojih dugih i uspešnih karijera utirali nove muzičke trendove i ostavljali iza sebe brojne epigone.
Sam Šaban je naš autor koji je najčešće imitiran i potkradan od strane drugih, čak i onih koji su bili veće zvezde.
U prošlogodišnjem istraživanju među britanskim i evropskim muzičkim kritičarima, Šaban je izabran za JEDNOG OD TROJICE NAJUTICAJNIJIH I NAJZNAČAJNIJIH EVROPSKIH BLUZ PEVAČA.
To je bio bluz i kada se pojavio sedamdesetih sa prvim singlicama i sada je.
A za one koji misle da se radi o podilaženju niskim ukusima publike na Exitu, reći ću i to da je Šaban veće ime u Evropi od većine ostalih učesnika festivala.
Za kraj bih samo dodao da narodnu i „narodnu“ muziku veoma retko slušam i nikad ne sviram – do guše sam u roku i bluzu. A koncerata imam više odsviranih, nego većina „anonimusa“ odslušanih.
Ukoliko se ovde radi o manipulaciji publike (što je sasvim moguće), onda ona ide na dušu organizatorima, a ne Šabanu. On čovek samo radi ono što voli i ume. Za pare, naravno.
Sophia рече,
јун 5, 2007 у 9:40 am
Bane, ne znam puno o Sabanu, ali se slazem da je rpe svega bitna muzika. Ukusi su razliciti, zavise od pripadanja generaciji najvise. I ovaj post je bio u stvari prozivanje podela koje uvek postoje. Trenutno je to Guca i Exit, bar to tako meni odavde izgleda. A stvarno nisam bila toga svesna dugo, jer sam daleko. Nemam nista protiv pojavljivanja Sabana na Exitu, samo mi nije jasno mnogo sto sta, kada su svi tako glasni da podele ljude i okarakterisu ih po tome na koji festival idu.
Ne znam kuda je otisla ova diskusija, svakako nisam htela da omalovazim one koji slusaju Sabana, vec sam koristila recnik i podele koje sam naucila na B92, blogovima itd. Moracu cesce da koristim te navodnike
Sophia рече,
јун 5, 2007 у 9:43 am
E da, jedna bitna stavka koja je u stvari poenta citave ove diskusije. Zasto su ga maskirali u rege ako je on sam po sebi dobar? Hocu da kazem, ako se stide da ga odsviraju onako kako treba, zasto su ga uopste doveli na Exit?
Sasha рече,
јун 5, 2007 у 9:48 am
Sophia, ja sam sasvim razumela nad cime si se zapitala i zamislila, i svojim sam odgovorom htela da kazem da ni ja nemam odgovor na to pitanje, ali da sam od ljudi cula to sto kaze Bane.
Plonker, „svi smo mi isti po mentalitetu,razmisljanjima,ponasanju..“ – apsolutno nismo, bas zbog toga „koliko jedan pojedinac vise upije onoga sto mu se servira u okruzenju, medijima..“ . Neko je poslednjih 15 godina rastao upijajuci uticaje sa estrade, Palme i Pinka. Ja, Pera,Djoka i taj neko nismo isti ni po mentalitetu, ni po razmisljanju ni po ponasanju. A u Srbiji itekako postoje struje, i to mnogo vise nego dve. Od njih su najznacajnije progresivna i retrogradna. Mislim da tu uopste nema dileme.
Plonker рече,
јун 5, 2007 у 10:15 am
Sophia : „ne bih se slozila sa tom tvojom podelom, prosto zato sto bi po njoj ja bila seljacka Srbija jer nisam iz Beograda“
pa dobro nije nista ruzno biti deo seljacke Srbije (ako se taj pojam ’seljacka’ shvati kao cinjenica i vise u pozitivnom kontekstu), nisam ja mislio na Bg danas, nego pre, mnogo pre. Svi ostali kojima baka i deka nisu rodjeni u krugu dvojke su deo seoske Srbije, kazem to je cinjenica, a svako ima pravo da uvodi podele na gradjane i seljake po razlicitim kriterijumima tipa koju muziku slusas, koliko si knjiga procitao, koliko si skola zavrsio…. ali to jednostavno to ne vredi.
Mislim da ova prica nema veze sa hipicima, pankerima,metalcima….Drugim recima, urbana (pojam prilagodljiv za mladju populaciju) i gradjanska ( pojam prilagodljiv za stariju populaciju) elita je nekad bila prisutna samo u BG (a ako gledamo staru drzavu onda i u ZG) jer su ti gradovi imali svoju velicinu (sto ukazuje na dovoljno veliki vremenski proces potreban za razvijanje te elite)i originalnost (ukazuje na jedinstvenost te elite u poredjenju sa drugim gradovima sveta).
Sophia рече,
јун 5, 2007 у 10:25 am
Narode toliko ste zakukuljili i zamumuljili da vise ni pisac ne zna sta je hteo da kaze
))
Plonker: „nije nista ruzno biti deo seljacke Srbije“ ahahahhahhah
Bane рече,
јун 5, 2007 у 2:21 pm
Činjenica je da su i Guču i Exit, koji su u početku bile sjajne stvari (obe!), zasrali menadžeri, šminkeri i političari. To je valjda bila i suština tvog posta. Jedino što je Šaban u toj priči nevin.
Superplonker рече,
јун 5, 2007 у 3:02 pm
Tu je Plonker, na našu sreću, pa mi ne moramo ništa reći kad on sve zna. Taj je najpametniji. Toliko je pametan da ubuduće neću čitati komentare na ovom dragom i novootkrivenom blogu nego samo ono štodomaćica napiše. Sad mi dođe da odem da se ubijem jer me sramota što nisam rođen u Beogradu.
Anonymous рече,
јун 5, 2007 у 3:22 pm
Upoznao sam strašno mnogo magaraca i seljačina (seljacima svaka čast) iz Beograda i iz Zagreba i veliki broj vrhunskih intelektualaca iz manjih gradova.
Naravno da i obrnuto isto važi.
Samo teška seljačina može sebe da smatra urbanim (ili građanskim – svaki intelektualac zna da to znači isto)tipom zato što mu je deda rođen u Bgd.
Sophia рече,
јун 5, 2007 у 6:27 pm
Ako se nastavi vredjanje ukinucu komentare.
ubipacijentic рече,
јун 6, 2007 у 2:13 am
Šta se dešavalo na Exitu ne znam, ali pretpostavljam da nije sporno da se Šaban B. može normalno slušati kao i sav drugi world music, bez dizanja bilo kog broja prstiju, asocijacija na pijane budale, Pink itd? Ili možda jeste?
Tatjana рече,
јун 6, 2007 у 6:57 am
Jao, ne ukidaj dok se ja ne oglasim!
Seljak je karakterna osobina, a ne geografska odrednica, pobogu. Bar je tako vazda bilo u urbanog sveta
Oduvek sam imala problem s postojanjem te kvalifikacije, zato što je seljak časno zanimanje i zato što su mnoge „seljačine“ uvreda za seljaka.
Što se Šabana tiče, da li smo zaboravili da smo nekada „seljake“ zvali „šabaninima“? Znate li poreklo te kvalifikacije? od Šabana Šaulića i Šabana Bajramovića, dva savremenika… Tako je to bilo nekad, kada smo slušali Paket aranžman.
Što se mene lično tiče, i jedan i drugi Šaban su mi sada melem za uši, u odnosu na muzičke trendove u Srbiji. a Šaban na Exitu, to je deo njegove kampanje koja je u jednom trenutku trebalo da mu poboljša finansijsku situaciju. Nemoj da paničiš
Sophia рече,
јун 6, 2007 у 7:07 am
Ubipacijenticu, vidi ono sto Tatjana kaze o tome kako smo ranije zvali dzibere
)) Ma ne znam.
Tatjana: disem duboko
Plonker рече,
јун 6, 2007 у 12:51 pm
Sophia, ja nisam nikog vredjao, to naravno nema potrebe ni da govorim, al ipak nek stoji da sam ja komentarisao samo tekst. Nista licno i to je ta razlika koju vi (mislim i na ovu tvoju publiku) nikada necete razumeti. Nema potrebe da ukidas komentare, ja napustam ovaj tvoj brod. Hvala na dosadasnjem gostoprimstvu, caos.
Plonker
Over and out
Sophia рече,
јун 6, 2007 у 1:16 pm
Plonker, niko nije rekao da si ti vredjao. Komentar je bio upucen neregistrovanima koji su vredjali tebe.
Sophia рече,
јун 6, 2007 у 1:20 pm
A i ne samo tebe. Baneta pogotovo.
Sophia рече,
јун 6, 2007 у 1:21 pm
Al tek sam se sad vratila jos jednom na ovaj tvoj poslednji komentar i videla onaj deo „koji vi nikada nece razumeti“. Pa ako je tako, onda caos i od nas za vas.
Plonker рече,
јун 6, 2007 у 1:24 pm
ok, drago mi je
, onda sam pogresno razumeo, vracam se na tvoj brod, mislim da je krajnje vreme da predjes na wordpress
Plonker рече,
јун 6, 2007 у 1:30 pm
e pa cek sta sad, ovaj treci komentar nije bio tu malopre,
Plonker рече,
јун 6, 2007 у 1:37 pm
svaka cast
naivni plonker ima jos puno da uci, bitno je da smo se na kraju ipak razumeli.
btw ja sam u tom komentaru stavio nesto i u zagradu al nebitno
Sophia рече,
јун 6, 2007 у 1:38 pm
A ti Anonimni Iznogoude, vidis sta se desi kad ti ko po obicaju ne procitas post nego samo preletis preko njega? Sta ti je trebalo napadanje? Jel sad znas zasto ti nisam rekla za ovaj blog?
Bane izvini sto te nisam odmah odbranila.
Bane рече,
јун 6, 2007 у 2:26 pm
Ma nema veze, valjda sam se i sam dosta dobro odbranio. I sasvim je tačno da imam samo 2 CDa. Doduše sa svojom muzikom.
Inače, onaj drugi anonimus koji je spominjao magarce sam bio ja. Tek da se zna. Greškom sam kliknuo dugme, video sam tek kad je otišlo.
Anonymous рече,
јун 27, 2007 у 6:33 am
to su sve odlicna pitanja a ja sam lepo umrla od smeha dok sam ovo citala
it’s great to read you again
Lara
Sophia рече,
јун 27, 2007 у 7:04 am
Larooo
Welcome!
Gordana рече,
фебруар 9, 2009 у 10:02 am
Ovo je već TOLIKO otrcano da mi je muka od sličnih raspravki. A radi se o psihologiji, mentalitetu… Jer jedino KOMPLEKSI raznih vrsta i porekla mogu da vode u podele na „urbane“ i seljake“, a da pri tom ni jedno ni drugo ne predstavlja pravu sliku nečijeg profila. To što neko sluša „urbano“ apsolutno ne legitimiše tu ličnost kao „urbanu“. I šta uopšte znače ti termini?
Ništa.
Ja sam četvrta generacija beogradske porodice, tako da uopšte nemam problem sa legitimitetom. Ne moram da se kunem da ne slušam „seljake“, da bih dokazala da nisam „seljanka“. Niti uopšte išta dokazujem sebi, ili drugima, sve jedno. U zavisnosti od prilike i raspoloženja slušam prilično različitu muziku. Svakako ne Grand produkciju, ali Cune, Zvonko, Bajramović su neoborive veličine u svetu muzike. To je jednostavno van svake kritike. Ko ne shvata, znači da ne poseduje neophodan senzibilitet. To, kao prvo.
Kao drugo, zaista je degute ta patološka upornost da je sve strano bolje nego bilo šta naše. Što znači: klanjaćemo se Elvisu koji je pevao kantriće, a važi za „kralja roka“, a pljunućemo Bajramovića, koji je autentičan do krajnosti?! Užas. Inače, vidim da ovde NIKO to nije spomenuo, dakle neznate da je Šabana Bajramovića svet van ove naše zemlje svrtsao među deset najboljih pevača sveta.
I najzad, mislite li da neko ko sluša Usniju, nije u stanju da shvati Malerovu simfoniju, ili nema potrebu da ide na BEMUS? Ko tako misli živi u velikoj zabludi.
Sve zabluda do zablude. A istina je tako jednostavna.
Sit-a-bit рече,
фебруар 9, 2009 у 11:04 am
A jel ti je zato sto si cetvrta generacija Beogradjana dozvoljeno i da pises NE i ZNAM zajedno?
Gordana рече,
фебруар 9, 2009 у 11:40 am
Misstyping, ali nema veze. „Pises“ ili „pišeš“? Treba znati s’ tastaturom.
Elem, gotovo sve gore navedeno svodi se ili na etiketiranje, ili pokušaj da se etiketira. I tu zapažam nešto interesantno… Evo primera: na koncertu Dejvida Silvijana, bez ikakvih konverzacija sa ljudima koje ne poznajem, čula sam mnogo „režanja“ na račun izvođača narodne muzike (ne folk, ne „turbo“), što se nikada ne može čuti u obrnutom smeru.
Pre nego se olako izgovori, treba razmisliti o tim pojmovima „seljak“, „narkoman“, „urban“, itd. Da li je Bora Dugić „seljak“ zato što svira frulu, ili Radmila Bakočević, zato što nije iz Beograda?
Skroz neozbiljno i govori o onome ko upotrebljava te termine, a ni malo o onima na koje se kao odnose.
Gordana рече,
фебруар 9, 2009 у 12:29 pm
Moram da priznam da me je nešto ovde čaš pogodilo, a u vezi Šabana Bajramovića – čoveka kome dugujemo spomenik, a to je izvesna doza neupućenosti, što nije strašno, ali osećam potrebu da ovo kažem.
Naime, bluz se ne može doživeti tako što ćemo ga slušati i doživeti površno kroz „pevljivost“… Šta više, to je nije moguće. Isto tako, Bajramovića može da se SHVATI i DOŽIVI, jedino ako zaista razumete njegove pesme, i znate njegovu inspiraciju. To su obične svakodnevne stvari iz ciganskog života. On nije stvarao šlagerozne pesmičice, već u notu i stih pretakao realnost.
Ko to zna, shvata sve i ne može na pamet da mu padne da objašnjava pojam „šabani“ u kontekstu Bajramovića, niti da priča o njemu u smislu „komercijalne muzike“, jer on nikada nije bio bogat u materijalnom smislu, niti je štekovo pa gradio dvorce i bazene i bio u političkim strukturama. On je smo radio ono što je umeo i kroz pesme pričao o životu, i to je ono što pogađa trezne koji ga slušaju.
Nedavno (6. i 7.) februara je bila premijera dokumentarca o njegovom životu, koji je inspirisao reditelja Miloša Stojanovića… Pogledajte ovo, molim vas:
http://images.google.com/imgres?imgurl=http://upload.wikimedia.org/wikipedia/bs/thumb/d/d5/Sb11.jpg/70px-Sb11.jpg&imgrefurl=http://bs.wikipedia.org/wiki/Diskografija_%25C5%25A0aban_Bajramovi%25C4%2587a&usg=__yi62XIJMHGRe9K5IMab1ykZX1Mk=&h=70&w=70&sz=3&hl=sr&start=115&tbnid=tIXLDddVTCfl-M:&tbnh=68&tbnw=68&prev=/images%3Fq%3D%25C5%25A0aban%2BBajramovi%25C4%2587%26start%3D100%26gbv%3D2%26ndsp%3D20%26hl%3Dsr%26sa%3DN
Srdačan pozdrav
Sit-a-bit рече,
јун 2, 2009 у 9:45 am
Hvala Gordana.
Moram samo da objasnim da poenta ovog posta nije ocenjivanje i sudjenje bilo kom muzicaru, vec publici koja kako vetar duva voli ili ne voli odredjene muzike.
Gordana рече,
јун 2, 2009 у 7:44 pm
Nema na čemu
Naravno da ne kritikujem muziče, pa čak ni ma čije ukuse, ili afinitete, već me čudi ta potreba ljudi da kvalifikuju. Čemu to? Pa niko nikog ne tera da sluša nešto što mu se ne sluša.
Ali što se Bajramovića tiče, ko ima osećaj za ono što je on stvorio, to je to. Ko ne razume, ne treba da komentariše; jer mislim da ja ne bih umela da pričam o načinu rada mlaznog motora, pa bi tako svaki komentar na tu temu sa moje strane bio besmislen