Nedostajanje

Leto 1989.

I i B imaju po 14-15 godina. Sede u I-vinom stanu i gledaju postere iz Bravoa.

I: Šta?! Ti bi da odeš u Ameriku da živiš?
B: Aha.
I: Šta ćeš tamo? Ostavila bi svoje?
B: Tamo je sve, tamo je Harward, tamo je LA, muzika, dešavanja, River Phoenix… Tamo imaju toplu vodu stalno, a ne pale bojler. Tamo možeš sve. A moji? Pa nek dođu ako im trebam. Misliš da bi došli? Malo sutra. A gde ćeš ti da se odseliš kad budeš napunila 18 godina?
I: Što baš osamnaest?
B: Ja se tad selim od kuće, definitivno.
I: A jel. A od čega ćeš da živiš?
B: Naći ću posao.
I (nešto računa): Završićeš srednju školu tek koji mesec posle svog osamnaestog rođendana.
B: Pa dobro, sačekaću koji mesec. I onda ću da odem kao bejbisiterka u Ameriku. Tamo ću da se preselim gde god River Phoenix bude živeo. I udaću se za njega, videćeš.

Obe se smeju.

I: E, znaš šta? Idem i ja s tobom u Ameriku. Moram da upoznam Patrika Svejzija. Aj kad smo krenule sa udajama i ja ću da se udam za njega.
B(zblanuto): Ali on je već oženjen!
I: Pa? On je glumac, oni nikad ne ostaju oženjeni dugo. Vedećeš, razvešće se ubrzo, posle Prljavog Plesa nema šanse da može da ostane dugo sa ovom sadašnjom. A i jesi videla kako mu žena izgleda?! Baš je fuj. Plava… Mislim, bez veze.
B: Pa dobro, kako ćemo da odemo, šta ćemo da radimo? Nije to tako lako…
I: Nije lako, ali što si se ti odmah usrala? Dok si maštala sama za sebe sve je bilo u redu, a sada kada si rekla meni i kada pravimo plan da to i uradimo odmah te prpa uvatila.
B: Aj kad si tako pametna, reci mi kako ćemo da skupimo pare za kartu?
I: Tražićemo od mame i tate.
B: Ja ne. Neću ništa od njih da tražim. A i ne bi mi dali. Morala bih da pobegnem od kuće.
I: Ništa, ja ću da tražim od mojih, ono što mi mama ne bude dala daće tata sigurno, da napakosti mami. Ti peri šoferke na pumpi kod hotela i za dva meseca ćeš zaraditi za kartu.
B: U redu, sad kad znamo šta ćemo za pare, kako ćemo za papire?
I: Sama si rekla: radna viza za bejbisiterke.
B: Kad tamo odemo, ja ne mogu stvarno da čuvam dečurliju. Ja ću da budem fotograf. Kad naučim jezik – novinar.
I: Ja ću da sviram po barovima, naći ću neki bend. A u međuvremenu ću da učim jezik da bi postala glumica.
B: A šta ćemo sa Riverom i Patrikom? Ja njega baš moram da upoznam!
I: Kad postanem glumica ja ću da sredim i sebi Patrika i tebi Rivera.
B: Dogovoreno.

Smeju se ko lude Naste.

I: E, jel ti znaš da je Rivera ostavila devojka s kojom je bio godinama.
B: Odlično.
I: Ne, stvarno. Ostavila ga je jer nije hteo da joj očisti cipele.
B: Ma daj. Ko bi to uradio? River i cepele?
I: Pametna ženska, kako on sme njoj da ne očisti cipele ako mu je naredila?!
B(bledo gleda): …
I: Nemoj sada da me razočaravaš, nije valjda da bi ti čistila njegove?!
B: Pa ne bih, ali ne bi ni da on čisti moje…
I: Pa kad si guska, zato ćeš ti sigurno da se udaš za nekog kome ćeš morati da pereš noge.
B: Riveru da perem noge?
I: U, da, jebote, rekosmo River. Aj valjda on neće. Al bolje da se ne udaješ ni za koga drugog!
B: Ma nemaš frke, neću. A ti, moraćeš da naučiš da jašeš konje.
I: Naravno. Jedva čekam.
B: O, o , stani, slušaj pesmu.

Na radiju počinje pesma E moj Saša od Novih Fosila. Obe pevaju na sav glas.

I: Slušaj, mi smo se ovo sad dogovorile, i nemoj sutra da mi kažeš da si zaboravila.
B: Neću zaboraviti, nemoj ti da zaboraviš! Sad mogu da izguram ovu selendru i sva ova sranja kod kuće i u školi kad znam da imamo neki cilj.
I: Ajde da napravimo ugovor.
B: Ajde. Daj olovku.

B piše, I dobacuje:

Dana tog i tog, te i te godine,
Nas dve, I i B, pri zdravoj pameti, obavezujemo se da ćemo po svaku cenu ispuniti ovaj ugovor, tako nam ovih desnih ruku.

Ja B (svojeručno), obavezujem se da ću kad napunim 18 godina otići u Ameriku, tamo raditi prvo kao fotograf, a onda kao novinar, da ću se udati za Rivera Phoenixa i postati Mrs. Phoenix. Ako odem bez I ili je zaboravim, dabogda mi pala cigla na glavu sa sedmog sprata.

Ja I, obavezujem se da ću posle srednje škole otići u Ameriku sa B, gde ću svirati po barovima dok ne postanem glumica. Kada postanem glumica, uradiću sve što je u mojoj moći da nabacim Rivera gore navedenoj B, ali pre svega da zbarim Patrika Svejzija za sebe, makar po cenu njegovog razvoda s kojom god ženom on tada bio. Ako odem bez B ili je zaboravim, dabogda mi pala cigla na glavu sa sedmog sprata.

Potpisi

Obe se potpisuju.

B: E samo još da imamo i pečat.
I: Imam ja neki pečat sa duhom iz filma Ghost Busters.

Udaraju pečat po papiru jedno milion puta, zatim prave još jednu kopiju.

Leto 1992.

B: Joj ubiću se! River je umro!
I: Kako bre?!
B: Ubio ga Kianu Rivs!
I: Pa od svih zar baš on! A baš mi se dopadao.
B: Navukao je Rivera na neku sačekušu, pa se ovaj overdozirao. Kažu da su se upoznali na snimanju filma o pederima. Ko zna, možda su i oni…
I: Ne seri. Šta ćemo sad?
B: Da prepravimo ugovor? Moram da ubacim nekog drugog umesto njega, ali treba mi period da ga prežalim i smislim ko je drugi kandidat.
I: Oš i crninu da nosiš?
B: Pa nije da nisam razmišljala o tome.

Cerekaju se.

B: A imaš li ti još uvek onaj ugovor? Ja moj ne mogu da nađem.
I: Nemam pojma gde je. Ali se sećam svakog zareza.
B: I ja.

Zima 1993.

I: Ne idem više u školu.
B: Kako to misliš?
I: Lepo, ne idem. Ići ću vanredno. Da ti vidiš koje debile ja moram da gledam svaki dan tamo… Kovačeva ćerka ide samnom u razred, ona mlađa, mislim znaš koliko je naduvana? Ono je neviđeno. I svi su takvi, kao da su nedodirljivi, jer idu u muzičku školu.
B: Ako hoćeš mogu da ti kažem da si u pravu, a ako hoćeš mogu da ti kažem šta stvarno mislim.
I: Kaži mi da sam u pravu.
B: Ok onda, u pravu si, radi šta znaš, ionako niko nije pametniji od umetnika. Sva si nedodirljiva…
I: Aj ne seri, zvala sam te da me utešiš. Vi iz matematičke gimnazije ste svi štreberi i nije vam jasno da neko može da ne voli školu.
B: Ok, izvini. Samo, jel se sećaš kada si mi pred eksurziju u petom razredu javila da planiraš da se ubiješ čim se vratimo kući i da ne želiš da te ubeđujem da to ne radiš, pošto si rešila, već samo želiš da ti ulepšam poslednje dane?
I: He, he, he. Sećam se.
B: Pa si onda rekla to i svima drugima i ni jedna nastavnica nije spavala već su sve dežurale pored tebe, a drugarice iz razreda dva dana nisu prestale da plaču.
I: Kad smo već kod toga, što ti nisi plakala?
B: Zato što te znam, zato što znam koliko žudiš za pažnjom. Mislim da si i ovo sa školom uradila iz istog razloga.
I: Izlazi napolje!
B: Vidimo se.
I: Malo sutra!

Leto 1997.

Neko: Jesi čula da je B otišla u Ameriku.
I: Jesam.

Leto 2001.

Neko: Jesi čula da je I poginula u saobraćajnoj nesreći?
B: Nisam.

B stoji zamišljena, pa odjednom stavi ruke na glavu i pogleda u vis. Srećom, odande ni jedna cigla nije padala.