Ovo na slici nisam ja
Tog 2. avgusta ove godine, dok sam naivno ladila noge u okeanu ne sumnjajući ni na šta, cirkala Mojito i gledala u daljinu sa vetrom u kosi, moji prababa i pradeda su osvanuli na jutarnjem programu. Tog istog dana slavili su 65. godišnjicu braka i neka dedina rođaka je, da bi ih prijatno iznenadila, pozvala RTS i javila im tu radosnu vest. RTS je poslao ekipu i snimili su kratki prilog o tome.
Prilog nisam videla, ali predpostavljam, znajući njih dvoje da su pričali kako je bilo u Kraljevu za vreme WWII kad su se upoznali, kako je nana već bila udovica s dvoje dece i tako to. Onda su sigurno pričali o svom brodiću koji je deda svojeručno izgradio i o tome kako plove i pevaju, i pevaju i kad ne plove. Verovatno su držali predavanje o tome kako se postiže srećan brak I sigurna sam (zato što mi je sestra podnela raport) da je nana za kraj drmnula jednu ljutu na eks, onako sva doterana, natapirana, našminkana, nalakirana i 92 godine stara. Sestra se preznojila od blama. Ja sam se široko osmehnula.
Ko je to video, zna mi prababu i pradedu.
Sve je to lepo, međutim, nasnimalo se tu još materijala i od njega će verovatno da nastane neka emisija. I šta ću onda ja? Zbog tamo neke dobronamerne rođake ostaću bez svog keca u rukavu. Njihova priče je toliko zanimljiva i detaljna da sam planirala da je iskoristim. A ako na to nemam pravo, kao njihov potomak, ko drugi ima? Tamo neki novinari RTSa?!
Jer evo o čemu se radi: lepo su živeli, sve što su imali su potrošili na provod. Ne čeka me nikakvo nasledstvo osim usmenog predanja. I šta ću sad ako i na to izgubim pravo?
Ako budete gledali tu emisiju, ne verujte nani ništa. Ko s njom priča, a ne zna me, živi u ubeđenju da sam još od obdaništa bila najbolji đak u odeljenju (istina je da me obdanište nije htelo), da sam najbolji pijanista na svetu (a svirala sam klavir samo tri godine), da sam na koledžu u Kanadi predavala neke predmete dok sam i sama studirala (ali sam u stvari bila samo tutor), da sam najlepša i najzgodnija (ahahahha) osim, jedino, moje rođene sestre (tu čak ni nana ne može da slaže, mada je ona jedina koja mi ponekad udeli kompliment bez poređenja – kako ti je lepa sestra, baš ni malo ne ličite)…
Stvarno bi bio skandal da zaborave da me spomenu i da pričaju isključivo o, recimo, sestri od strica koja ima tendenciju da postane manekenka.
Bio bi još veći skandal kada bi nana pred kamerama izjavila ono što govori svaki dan inače, da je bog pogledao kada su Nemci streljali njenog prvog muža, a mog u stvari pravog pradedu, onog “ljubomornog skota koji je tukao i ošišao joj onoliku kosu koju je puštala godinama”. I onda bi moja druga nana, ćerka tog “ljubomornog skota” doživela srčani udar i ako bi preživela, više nikad ne bi progovorila ni reč sa svojom majkom.
Ma mislim, ništa dobro od te emisije ne mož da izađe. A ja neću više da pišem o njima. Ako ikad budem pisala, ima dobro da naplatim.
bas se lako pamti рече,
август 8, 2007 у 7:06 pm
a ti se opet smucaj po okeanima
rado bih pogledao emisiju, ali mi se cini da cu pre procitati pricu 
Sit-a-bit рече,
август 8, 2007 у 7:39 pm
Odlicno! Jedan kupac siguran!
Tatjana рече,
август 9, 2007 у 5:54 am
Super. Moji nona i deda su umrli i takodje nisu ostavili ništa za sobom, jer su rešili na vreme sve da rasprodaju u putuju. Od svega toga imam jednu srebrnu narukvicu iz Tunisa koja mi je sada mala.
a ti se opet selila?
) Koliko iznenađenja od kad sam se vratila 
))
Sasha рече,
август 9, 2007 у 7:26 am
„Bio bi još veći skandal kada bi nana pred kamerama izjavila ono što govori svaki dan inače, da je bog pogledao kada su Nemci streljali njenog prvog muža…“
ne izdrzah da ne prasnem u smeh….
znaci ti si sad praunuka medijskih licnosti *ebote!!! moracu da uzmem autogram sledeci put, nikad se ne zna:)))
Sit-a-bit рече,
август 9, 2007 у 9:34 am
Tatjana: evo malo, onaj blogspot je postao malo skucen.
Sasha: ja sam u stvari odavno praunuka lokalnik selebritija, samo sto jos nisu bili na tv-u ali su bili na nekim drugim medijima, tako da autograme delim jos od malena i osecaj superiornosti za mene nije nista strano
))))))))
etotako рече,
август 9, 2007 у 10:46 am
Na istu stavku sam odvalila u smeh ko Sasha!!! Jer, tu sam rečenicu i u svojoj avliji, od pokojne mi babe, čula dosta puta, i poznat mi je taj sentimentalno sarkastični ton! Pun olakšanja al bez zlobe.
Sit-a-bit рече,
август 9, 2007 у 11:20 am
ET, Sasha, nemojte da vas grize savest sto se se smejale, pa i u nasoj familiji je od tragicne smrti neduznog (al ljubomornog) coveka nastala posalica. Svi nagadjamo da li je ovaj sadasnji pradeda razlog za osisanu kosu, ali odgovor nikad nismo dobili…
Bane рече,
август 11, 2007 у 8:07 am
Pošto sada ZNAM kako izgledaš, mogu da kažem da te sa razlogom hvale. I ne mogu ni da zamislim kako ti izgleda MNOGO LEPŠA sestra?
Pozdravi babu od mene i srećan ti povratak sa odmora. A gde si ti u stvari bila?
Sit-a-bit рече,
август 11, 2007 у 10:13 am
Ajoj Bane, hvala ali mislim da me po preterivanju podsecas na nanu.
Bila sam u Dominikani. Bice nesto o tome, sigurna sam, cim se vratim na posao sa odmora, u ponedeljak, i ponovo pozelim da pisem.
Emanuelle рече,
август 15, 2007 у 9:53 am
hihihi, napiši ti nama jednu podužu priču o veseloj nani.