Posle dužeg vremena sedim i želim da napišem nešto, pa kad je već tako, nije u redu da se prilika propusti. Ali problem nastaje već kod druge rečenice, jer želeti i pisati definitivno nije isto. Naročito se imati šta napisati razlikuje od prethodna dva. Logično bi, valjda, bilo prvo objasniti zašto je želja uopšte minula. A to je lako: ne znam. Znam samo da mi je prvo bilo dosta pasivno-agresivnih, nadrkanih polu-muškaraca koji smatraju da imaju pravo da određuju ko sme a ko ne sme da piše blog. Onda mi je bilo dosta neshvatanja i autocenzure, a na kraju mi je bilo muka i u najbanalnijem, najiskrenijem, medicinskom smislu, te mi je tako bilo muka i od svega što sam do tada radila. Više mi nije muka. Sad samo čekam da vreme prođe, još oko 10 nedelja do “full terma” ili 13 nedelja do onog najfulijeg terma od 40 nedelja, pa da odem na letovanje u bolnicu na 2-3 dana i vratim se sa rodom pod miškom i bebom u nosiljci.
I čekam da se sneg otopi i prođe zima.
I pravim sadnice za paradajz, peršun, nanu, origano u čašama i čekam drugu polovinu maja da ih posadim u zemlju.
Čekam drugu polovinu maja da šargarepu i krastavac posadim direktno u zemlju.
I sadim cveće u saksije i čekam drugu polovinu maja da neko od tog cveća prebacim u majčicu zemlju.
I učim dete da se COW piše sa C. Isto i CAT, kao i CLOUD.
I da se WIND piše sa W.
I uvek se satima razmišljam šta je primer za slovo X.
I kvasam, mada bi to poetičnije moglo da se nazove i bujanjem ili renesansnom transformacijom, ali bi, kad bi bili iskreni, to nazvali pravim imenom: gojenjem i oticanjem.
Radim jogu, dišem ispravno, trudim se da jedem što više voća. Kažu babe da bi onda trebalo da mi dete bude prelepo. Prvi put je upalilo, pa…
Štedim novac za narednu godinu koju ću provesti na ivici siromaštva, godinu na kojoj mi svi zavide i kojoj se zaista radujem.
Ponovo uspevam da se skoncentrišem i dovršim knjigu do kraja. Problem je što gomila započetih knjiga mora da se počne iz početka.
Ponovo čitam blogove, mada mi i dalje ne ide komentarisanje.
Posle dužeg vremena sam vodila projekat i uživala u svom poslu.
Po prvi put u životu razumem kafu i uživam u njoj, isključivo zato što je pijem jednom nedeljno. Toliko mi je to iskustvo dragoceno da planiram da nastavim da je pijem tako čak i kad budem mogla da pijem po 15 dnevno. Biti naviknut na kafu i propustiti sva njena blagosvojstva je svetogrđe.
Po prvi put u životu izmišljam reči jer ne mogu da se setim adekvatne. Može biti da to ima veze sa mojim smenjenim IQ-om koji mi je suđen još bar 3 + 6 meseci.
Često držim ruku na stomaku i smeškam se. I gledam u jednu crno belu sliku koja visi na frižideru, pa u moje dete i molim boga da i ovo drugo liči na prvo. Po svemu, osim po spavanju, grčevima, apetitu i možda razmaženosti. Ma kuc kuc i puj puj!
bas se lako pamti said,
April 2, 2008 at 11:21 am
dobrodosla nazad
to X je stvarno problematicno. jedino mi xerox pada na pamet, a i to se cita z
kuc kuc
didulidan said,
April 2, 2008 at 11:47 am
Na slovo X, vid’ ni ja ne mogu da se setim, pade mi na pamet jedino etiketa na kojoj piše veličina neke majice xl.
Ja pijem dve kafe dnevno, i sad se setih da skuvam drugu
Sit-a-bit said,
April 2, 2008 at 12:53 pm
BSLP thanks!
Sta zna dete sta je Xerox 
Ali ako je pustim da gleda South Park znace ko je Xeno (the Dark Lord) ciji sam ja follower oh tako dugo…
Didulidan: nemoj, greota je! Veruj mi.
didulidan said,
April 2, 2008 at 1:32 pm
hebiga ja već popio, al nećem više
Eee pa evo reči na slovo h, mislim x (samo latinica),
al’ nije bas prikladna pa se ja izvinjavam, izletilo mi
ominotago said,
April 2, 2008 at 3:36 pm
oooo kako je lepo ponovo te videti!
kuc kuc i pu pu
a možda X-man hahahhaa
sit-a-bit said,
April 2, 2008 at 3:53 pm
Didu: ma jok, ta rec pocinje na J a ne na H. Nemo se lazemo.
Ominotago: hvala hvala. Tu sam ja, gledam, samo cutim.
A moze X-men, probacemo :))))
sit-a-bit said,
April 2, 2008 at 3:54 pm
De mi nestade moj mojcati koment?
sit-a-bit said,
April 3, 2008 at 8:36 am
Proba (nece da mi izlaze moji komentari)
bas se lako pamti said,
April 3, 2008 at 1:21 pm
izlaze, izlaze
spes said,
April 3, 2008 at 3:27 pm
Eeeeee, zavidim, baš. Koliko god da je taj period života blaženo bleskast, toliko je i divan. Budi u kontaktu sa sobom i bebom i uživaj. Ne smanjuje se IQ - samo te nije briga ni za šta. Ali znaš već sve to.
sit-a-bit said,
April 4, 2008 at 11:17 am
Iz nekog razloga moji komentari odlaze u spam, i na mom blogu i na tudjim, pa tako ako neko ovo procita, nek proveri akismet za svaki slucaj.
Spes: bas vala blazen. Dosta pre nego sto sam objavila na poslu jedan kolega me je pitao da li sam trudna, kaze provalio me po kravljem pogledu
Ali za IQ nisam sigurna, citala sam neku medicinsku studiju u prosloj trudnoci. Najozbiljnije. Aaaaa, pomislih, to je razlog sto ne mogu da se setim sta sam procitala prethodni dan kad sam spremala neki ispit. 
didulidan said,
April 4, 2008 at 2:58 pm
u mene nema komentara nikakavih, ovaj al otpocetka i mene zeza blog
nego ja sad videh paradajiz, to je dobro staviti pored prozora, na svetlost brže će da naraste…
Sit-a-bit said,
April 8, 2008 at 8:43 am
Paradajz i chives su nikli. Persun, origano i nana nikako
ominotago said,
April 9, 2008 at 9:55 am
zivelo povrce! a sad ce i peshoon i ostalo, mozda da pustis neku muzikicu
inace sok od nane je najbolji sok na svetu! 