I tako, malo po malo, postadoh desperate housewife. Nije da se zalim, bar znam da necu to dugo biti, ali me krasi ona jedna karakteristicna osobina ocajnih domacica, a to je da mislim da su sve druge ocajnije od mene. Primetila sam da u mom blizem komsiluku samo jedna zena radi, plus ja za godinu dana, sve ostale bleje kuci. Neke s decom, jer su deca mala, neka bez dece, jer su deca porasla pa idu u skolu, ali i dalje bleje. I sve se hvale da tezeg posla od ovog nema, i ni jedna ne moze da smisli one druge komsinice kojima je uvek iz nekog razloga mnogo bolje lakse nego ovoj koja prica. Te da bih izbegla ogovaranja, ustvari, iskrenije, da bih izbegla da im ja budem predmet ogovaranja, jer sto vise vremena provedem s njima to je sigurnije da ce bar jedna od njih prozreti da im glumim finocu i pronicljivo progledati kroz moj gvozdeni oklop i videti tugu i ocaj koji mora da cuce iza moje srecne fasade mlade mame, pa ce onda sigurno uci u sve tajne mog braka koji je samo naizgled srecan i to sto jos uvek imam sta da pricam sa muzem je verovatno zato sto se stalno svadjamo ali nas niko ne razume pa ih zavaravamo veselim tonom kojim se svadjamo… e da bih izbegla da mi cover bude blown, a i da bih se otarasila viska kila, ja krenem svaki dan, weather permiting, u setnju po sirem i daljem komsiluku. Jer…
… ja sam bastovan u pokusaju. Nista mi ove godine nije uspelo. Ni sadnice paradajiza, ni gladiole, ni asiatic lilies, cak ni cvece koje sam prosle godine zasadila. Kad je na kraju nesto i niklo, nigde cveta nije bilo, do pre neki dan. Neka dva lepa cveta unistio je postar cizmom po sred cvata jos proletos. Asiatic lilies su mi pojele neke crvene bube koje jedu samo i iskljucivo asiatic od svih ljiljana, a asiatic je jedino sto ja mogu da sadim da se ne bih onesvestila od smrada svaki put kada otvorim ulazna vrata, jer asiatic lilies jedine ne smrde, tj. ne mirisu, tj. nemaju nikakav miris…
Ogavne bubetine pred parenje
Gladiole kako procvetaju tako polegnu po zemlji.
Muskatle unistio grad.
Kao i ruzu.
Jasmin vec dve godine nece da cveta, ali uskoro nece moci da se udje u kucu od njega ako ga pod hitno ne podkresem, medjutim to jos uvek ne smem jer bojim se da ce da mi prozre namere i obavije svoje ogavne grane oko moga vrata i stegne jako, jednom kada se, ne sumnjajuci nista, budem mucila da otkljucam vrata, koja je on, sigurna sam, sjebao…
A ima i nekog cveca kome ne znam ime, niti se secam slike na pakovanju od lukovice, ali znam da treba da ima cvet neki na njemu. A on se ne pojavljuje.
A ima i nekih lukovica u zemlji koje se nikad nisu pojavile iznad zemlje. A mozda sam ih i iscupala misleci da je korov.
E al kad je niklo to sto je niklo, a nigde cveta, onda shvatim da mi je basta sirotinjska. Sve same dugogodisnje biljke. I da je ruzna, da mi treba bolje planiranje. Te tako ponesem fotoapart u tu moju setnju kroz malo burzujskiji komsiluk, da vidim kako to radi raja koja ima para za jednogosnje biljke svake godine, ili bar bastovana.
Skroz zeleno, a ipak lepo. Ukusna upotreba hoste.
Nice. Very nice. Ovo s leve strane sto lici na suze pogotovo.
Mogla bih i ja ovako. Ako nije mnogo skupo.
I tako, malo po malo, stignem svojoj kuci, a tamo jedna od ovih mojih ocajnih domacica sredjuje svoj front yard:
Mnogo je vredna, vidi se po dvoristu. Jedino se ne vidi pivo kojim zaliva cvece.
I za kraj: kliknite ovde (ne radi embed sa snl sajta)
