I tako, malo po malo, postadoh desperate housewife. Nije da se zalim, bar znam da necu to dugo biti, ali me krasi ona jedna karakteristicna osobina ocajnih domacica, a to je da mislim da su sve druge ocajnije od mene. Primetila sam da u mom blizem komsiluku samo jedna zena radi, plus ja za godinu dana, sve ostale bleje kuci. Neke s decom, jer su deca mala, neka bez dece, jer su deca porasla pa idu u skolu, ali i dalje bleje. I sve se hvale da tezeg posla od ovog nema, i ni jedna ne moze da smisli one druge komsinice kojima je uvek iz nekog razloga mnogo bolje lakse nego ovoj koja prica. Te da bih izbegla ogovaranja, ustvari, iskrenije, da bih izbegla da im ja budem predmet ogovaranja, jer sto vise vremena provedem s njima to je sigurnije da ce bar jedna od njih prozreti da im glumim finocu i pronicljivo progledati kroz moj gvozdeni oklop i videti tugu i ocaj koji mora da cuce iza moje srecne fasade mlade mame, pa ce onda sigurno uci u sve tajne mog braka koji je samo naizgled srecan i to sto jos uvek imam sta da pricam sa muzem je verovatno zato sto se stalno svadjamo ali nas niko ne razume pa ih zavaravamo veselim tonom kojim se svadjamo… e da bih izbegla da mi cover bude blown, a i da bih se otarasila viska kila, ja krenem svaki dan, weather permiting, u setnju po sirem i daljem komsiluku. Jer…
… ja sam bastovan u pokusaju. Nista mi ove godine nije uspelo. Ni sadnice paradajiza, ni gladiole, ni asiatic lilies, cak ni cvece koje sam prosle godine zasadila. Kad je na kraju nesto i niklo, nigde cveta nije bilo, do pre neki dan. Neka dva lepa cveta unistio je postar cizmom po sred cvata jos proletos. Asiatic lilies su mi pojele neke crvene bube koje jedu samo i iskljucivo asiatic od svih ljiljana, a asiatic je jedino sto ja mogu da sadim da se ne bih onesvestila od smrada svaki put kada otvorim ulazna vrata, jer asiatic lilies jedine ne smrde, tj. ne mirisu, tj. nemaju nikakav miris…
Ogavne bubetine pred parenje
Gladiole kako procvetaju tako polegnu po zemlji.
Muskatle unistio grad.
Kao i ruzu.
Jasmin vec dve godine nece da cveta, ali uskoro nece moci da se udje u kucu od njega ako ga pod hitno ne podkresem, medjutim to jos uvek ne smem jer bojim se da ce da mi prozre namere i obavije svoje ogavne grane oko moga vrata i stegne jako, jednom kada se, ne sumnjajuci nista, budem mucila da otkljucam vrata, koja je on, sigurna sam, sjebao…
A ima i nekog cveca kome ne znam ime, niti se secam slike na pakovanju od lukovice, ali znam da treba da ima cvet neki na njemu. A on se ne pojavljuje.
A ima i nekih lukovica u zemlji koje se nikad nisu pojavile iznad zemlje. A mozda sam ih i iscupala misleci da je korov.
E al kad je niklo to sto je niklo, a nigde cveta, onda shvatim da mi je basta sirotinjska. Sve same dugogodisnje biljke. I da je ruzna, da mi treba bolje planiranje. Te tako ponesem fotoapart u tu moju setnju kroz malo burzujskiji komsiluk, da vidim kako to radi raja koja ima para za jednogosnje biljke svake godine, ili bar bastovana.
Skroz zeleno, a ipak lepo. Ukusna upotreba hoste.
Nice. Very nice. Ovo s leve strane sto lici na suze pogotovo.
Mogla bih i ja ovako. Ako nije mnogo skupo.
I tako, malo po malo, stignem svojoj kuci, a tamo jedna od ovih mojih ocajnih domacica sredjuje svoj front yard:
Mnogo je vredna, vidi se po dvoristu. Jedino se ne vidi pivo kojim zaliva cvece.
I za kraj: kliknite ovde (ne radi embed sa snl sajta)
zelenavrata рече,
септембар 6, 2008 у 8:01 am
I bogati se dosadjuju, zar ne ?
Sit-a-bit рече,
септембар 6, 2008 у 8:18 am
Moguce je, ne bih znala
ominotago рече,
септембар 7, 2008 у 5:22 am
uoptse te ne vidim kao desperate housewife! vidim da je basta na blogu potpuno promenila odoru, i bas fino izgleda!
sto se cveca tice… pa treba tu mnogo truda, i tvog i ne-tvog, a uvek ima i kojekakvih dodatnih faktora sa strane, zar ne?!
ako mogu da biram po tvom komsiluku, ja bih onu skroz zelenu
a ti lepo nastavi da se setas 
Sit-a-bit рече,
септембар 7, 2008 у 9:56 am
Joj bilo bi lepo da je to moj komsiluk, u stvari lazem kad ga tako zovem. Ono nije da je bas daleko od mene, ali definitivno nije ni blizu. Smrc. U mom komsiluku se neke zenetine sa celulitom suncaju ispred ulaznih vrata i piju pivo
I to bih im oprostila da im je bar cvece lepo… 
spes рече,
септембар 7, 2008 у 4:29 pm
Ja sam pristalica jednostavnosti – sve zeleno je najlepše. Baštovanstvo traži mnogo truda, vremena, energije… zato se time nisam nikad bavila. Uostalom, kakve veze imaju kompjuteri sa cvećem?
Sit-a-bit рече,
септембар 18, 2008 у 7:46 am
Spes, egzaktli
))
shaputalica рече,
октобар 12, 2008 у 8:28 am
da se mlada za zelen bor ‘vatim…..ni jedna mi cvetajuća biljka ne uspeva. i kaktus bi uginuo pored mene.
i ja sam u ulici u kojoj su svi muškarci lepi a sve žene poštene. I osim mene, od njih cirka 14, kl’ko sam ih prebrojala, mladih, lepih, požrtvovanih domaćica, ni jedna ne radi. osim ako ne računaš da peglaju, što veš, što kosu, što mene kad me sretnu na ulici.
i ne družim se ni sa kim, a tu sam već 18 godina (uuuu,jbt!)
i važim za baksuza, al’ volim pivo, pa ću da posadim neku muškatlu, nešto, i da je zalivam pivom, pa kad lokalne ogovaruše vide kako mo’a muškatla radi k’o blesava ima da pocrk’u. zezam se more. ne volim cvetajuće biljke. ubi me ‘ko znam zašto. samo ih ne volim.
Uh, vid’ kol’ki mi je komentar. Izvini. Povukla me tema, mogla bi pismeni zadatak da napišem na temu „Moja ulica“.
Sit-a-bit рече,
октобар 13, 2008 у 7:50 am
Hm vidis meni jedino muskatla cveta…
Ne, na stranu cinjenica da komsiluk nekad dobro dodje da pomogne par puta godisnje, ipak mnogo boli kada onim ostalim danima u godini moras da se pravis da im verujes kako je sve sjajno i bajno u zivotu. Blagosranje.
shaputalica рече,
октобар 13, 2008 у 11:02 am
BlagosRanje! Divno. Još jedna fenomenalno primenjiva nova reč
P.S. Muškatla cveta čak i mojoj mami…tikvu da posadim, možda će mi uspe
nassa рече,
октобар 18, 2008 у 6:23 am
cvece treba malo popljuvati onda ce da napreduje
BRAVO za izbegavanje losih komsinica