Počinjem da se preznojavam. Teško dišem. Muka mi je. Ruke se nekontrolisano tresu. Ne mogu ništa da držim u rukama duže od pet sekundi. Prvi restoran na koji naletim je kineski, na čemu sam zahvalna jer mi je trenutno lakše da jedem štapićima, ne moram puno da otvaram usta, ne mogu. Hrana me je smirila, [...]
-
-
Скорашњи коментари
Sit-a-bit на Samo da se jav… acko на Samo da se jav… shaputalica на Just a perfect day / Problems … sit-a-bit на Digitalno doba Ominotago на Digitalno doba
